Интерактивна мапа историје Белорусије

Положај Белорусије у центру Европе је на различити начин утицао на судбину земље. С једне стране то је обезбеђивало широке спољне везе, с друге је доносило ратове и разарања. Створили смо мапу формирања савремене Белорусије да подсетимо на невероватну историју наше земље.

Велика Кнежевина Литванија

Миндовг

1195–1263
  • Оснивање ВКЛ-а са престоницом у Навагрудку
  • Пораз татара код Крутогорја
  • Крунисање Миндовга

    Древне белоруске кнежевине су постепено улазиле у састав нове државе после припајања Навагрудку околних земаља под управом Миндовга. Све оне су биле заинтересоване за утврђивање државне власти, што је давало сигурну заштиту од непријатеља и могућност да се мирно баве земљорадњом, трговином и занатством.

  • Поход татара на земље ВКЛ-а
  • Војска ВКЛ-а је потукла крсташке витезове близу језера Дурбе
  • Миндовг почиње рат против Ливонског реда и успоставља контролу над земљама Самогитије

Тројнат

Убијен 1264.
  • Убиство Миндовга као резултат међусобне борбе

Војшелк

1223–1267
  • Убиство Тројната. На власт долази син Миндовга — Војшелк

Шварн Данилович

1230-те–1270

Тројден

Умро 1282.

Довмонт

Умро 1285.
  • Пораз татарске војске од војске ВКЛ-а близу села Магиљна

Будикид

1240-те–1290

Будивид

Умро 1295.
  • Витењ је угушио устанак феудалаца Самогитије који су хтели да склопе савез са крсташким редовима

Витењ

Умро 1316.
  • Грб „Пагоња“ је постао грб ВКЛ-а

    Време владавине Витења уједно је и крај периода привременог опадања моћи кнежевине.

  • Витењ је одбио поход крсташких витезова на земље Самогитије и склопио је мировни споразум са Ригом
  • Добровољно припајање земаља око Полоцка са правима аутономије
  • Победа над немачким витезовима близу Навагрудка

Гедимин

1275–1341
  • За време владавине Гедимина скоро све белоруске земље су ушле у састав ВКЛ-а. Истовремено се почело са позајмљивањем првих елемената западноевропске културе.

  • Припајање земаља око Бреста
  • Припајање земаља Витепска преко свадбе Олгерда — сина Гедимина. Његов други син Наримонт-Глеб је (вероватно) постао владар Пинске кнежевине
  • Пренос престонице у Виљњу
  • Припајање Минске кнежевине ВКЛ-у након смрти минског кнеза Васиља. Такође је припојена Слуцка кнежевина
  • Победа над витезовима Тевтонског реда на реци Акмене
  • Припајање земаља Турова
  • Освајање Владимиро-Волинске кнежевине

Јаунут

1308–1366

Олгерд

1295–1377
  • За време владавине Олгерда белоруске земље су заузеле централно место у држави, а територија Велике Кнежевине Литваније се повећала више него двапут. Државни језик је био белоруски.

  • Победа над немачким витезовима на реци Стрева
  • Припајање Брјанске и Ржевске кнежевине
  • Припајање Мсциславске кнежевине
  • Пораз татара на реци Синије води. Припајање земаља Кијева, Чернигова и Северске кнежевине, земаља Перејаславља. Такође је припојена Торопецка кнежевина
  • Припајање земаља Подоља
  • Западна Волињ припада Пољској
  • Походи на Москву

Владислав II Јагело

1362–1434
  • Повратак Ржевске кнежевине Москви

    Од наjзначајнијих дешавања за време владавине Владислава II Јагело издвајају се покрштавање Литве и битка код Гринвалда 1410. године, која је ставила тачку на експанзију немачких витезова.

Кејстут

1297–1382

Владислав II Јагело

1362–1434
  • Убиство Кејстута
  • Помирење Јагеле и Витовта
  • Унија из Крева између Велике Кнежевине Литваније и Пољске краљевине
  • Витовт се поново свађа с Јагелом и почиње борбу за власт у ВКЛ-у

Витовт

Око 1350–1430
  • Островски споразум: Витовт је постао Велики Кнез Литвански, с тим што је признавао зависност од Јагеле

    За време владавине Витовта Велика Кнежевина Литванија је достигла највећу моћ и величину: од Пскова до Црног мора и од Оке и Курска до Галиције. ВКЛ се претворила у најмоћнију државу Централне и Источне Европе.

  • Припајање Смоленске кнежевине ВКЛ-у
  • Салински уговор: ВКЛ је уступио Тевтонском реду део земаља Самогитије
  • Унија у Вилни-Радому. Витовт је званично проглашен за доживотног владара ВКЛ-а
  • Губитак Смоленских земаља
  • Јагело је вратио Подоље Пољској
  • Повратак Смоленских земаља
  • Победа у бици код Гринвалда
  • Мировни споразум у Торуњу: повратак земаља Самогитије ВКЛ-у. Такође је Витовт добио од Јагеле Подоље
  • Унија у Городлу
  • Мировни споразум на језеру Мељно: повратак земаља Самогитије ВКЛ-у
  • Кнежевине око горњих токова реке Ока су постале вазали ВКЛ-а

Свидригајло

Око 1370–1452
  • Припајање Туле према уговору са разинским кнезом Иваном Фјодоровичем. Повратак Подоља Пољској

Жигмунд Кестутович

Око 1365–1440
  • Грађански рат између Жигмунда и Свидригајла за власт у ВКЛ-у
  • Подела Подоља и припајање источног дела ВКЛ-у
  • Губитак Туле

Казимир IV

1427–1492
  • После убиства Жигмунда Кестутовича у дворцу на острву Тракају дванаестогодишњи Казимир је био изабран за Великог кнеза Литванског

    Тадашњу Белорусију су путници из Западне Европе називали „земљом замкова“. У овом периоду су изграђени велики замкови у Навагрудку, Креву, Лиди, Витепску, Медникају, Тракају.

  • Казимир Јагелонац истовремено постаје краљ Пољске под именом Казимир IV
  • Привилегија Казимира: почело је поробљавање сељака
  • Издавање Статута Казимира Јагелонца

    Велика Кнежевина Литванија је постала пример државе, у којој је била могућа мирољубива коегзистенција различитих народа и религија, што је доприносило високом развоју културе. Период 16. — поч. 17. века се у историји земље зове „златно доба“.

Александар Јагелонац

1427–1492
  • Први рат Московије и ВКЛ-а (до 1494)
  • Привилегија Александра: апсолутну власт у ВКЛ-у је заменила класна-представничка власт
  • Рат Московије и ВКЛ-а
  • Московско-литвански рат се завршава мировним споразумом на Благовести

Жигмунд I Стари

1467–1548
  • Вечни мир, мировни споразум
  • Победа Константина Острошког над Московљанима у бици код Орше

    Битка код Орше је постала једна од највећих у Европи у 16. веку. Сви освојени градови су били ослобођени. Истовремено се почео рушити тајни савез Московије и европских држава против ВКЛ-а.

  • Скoрина у Прагу издаје прву штампану белоруску књигу
  • Скoрина оснива штампарију у Виљњи
  • Издавање поеме Миколе Гусовског „Песма о зубру“
  • Припајање краја Дикоје поље Османском царству
  • Први Статут ВКЛ-а
  • Још једно примирје са Москвом

Жигмунд II Август

1520–1572
  • Белоруски градови су у то време својим изгледом и организацијом живота личили на градове Европе. На исток од Белорусије, где је још увек владао феудални систем, није постојало Магдебуршко право. ВКЛ је постала источна предстража Ренесансе.

  • Ливонски рат (до 1583)
  • Војводство Курландија и Семигалија је прешло под протекторат ВКЛ-а
  • Симон Будни је започео издавачку делатност у Њасвижу
  • Војска Ивана IV Грозног је заузела Полоцк
  • У Берестју је штампана Библија Радзивила
  • Пораз московске војске на реци Ула
  • Други Статут ВКЛ-а. Задвинско војводство је званично укључено у састав ВКЛ-а под називом Инфлантско војводство

Пољско-литванска државна заједница

  • Утврђена је Лублинска унија — акт о федеративном уједињењу двеју држава, Велике Кнежевине Литваније и Пољске, у Пољско-литванску државну заједницу

Анри III Валоа

1551–1589
  • Пољско-литванска државна заједница је постала конфедерација Пољске и ВКЛ-а, што није прекинуло постојање двеју држава.

Стефан Батори

1533–1586
  • Основана је Острошка Академија
  • Основан је Универзитет у Виљњи
  • Ослобађање Полоцка
  • Васиљ Тјапински је издао белоруски превод Јеванђеља
  • Мир у Јам-Запољском између Пољско-литванске државне заједнице и Московске државе

Жигмунд III Васа

1566–1632
  • Трећи Статут ВКЛ-а

    Трећи Устав је постао најнапреднији и најсавршенији правни акт Европе тог времена. Устав је законски утврдио идеју религиозне толеранције и бранио права свих становника независно од њихове вероисповести.

  • Брестовска унија православне и католичке цркве Пољско-литванске државне заједнице
  • Рат Пољско-литванске државне заједнице против Шведске
  • Почетак инвазије Пољско-литванске државне заједнице у Руској држави
  • Пораз шведске војске код Кирхолма
  • Војска Пољско-литванске државне заједнице је заузела Москву
  • Добровољачка војска на челу с Мининим и Пожарским ослобађају Москву од војске Пољско-литванске државне заједнице
  • Мир у Деулину између Руске државе и Пољско-литванске државне заједнице
  • Војска Пољско-литванске државне заједнице је потукла турску војску код Хотина
  • Мир у Алтмарку као резултат пораза Пољско-литванске државне заједнице у рату са Шведском

Владислав IV Васа

1595–1648
  • Смоленски рат између Русије и Пољско-литванске државне заједнице (до 1634)

Јан II Казимир Васа

1609–1672
  • Козачко-сељачки устанак (до 1651)
  • Тринаестогодишња окупација земаља ВКЛ-а од стране московске војске, као резултат тога Белорусија је изгубила половину становништва

    Савременици су назвали рат 1654. године „крвавом поплавом“. Генерално је цео век прошао у непрестаним ратовима.

  • Први Северни рат између Шведске и Пољско-литванске државне заједнице
  • У складу са споразумима из Бидгошћа и Велау Пољско-литванска државна заједница одустаје од Источне Прусије у замену за војну подршку Бранденбурга у случају ратне опасности
  • Битка код Палонке
  • Могиљовски устанак
  • Андрусовски мировни споразум између Русије и Пољско-литванске државне заједнице

Михаил Корибут Вишњевецки

1640–1673
  • Бучачки мир између Османског царства и Пољско-литванске државне заједнице. Почетак другог Пољско-Турског рата

Јан III Собјески

1629–1696
  • За време владавине Јана Собјеског Пољско-литванска државна заједница је доживела свој последњи успон.

  • Журавенски мировни споразум између Османског царства и Пољско-литванске државне заједнице
  • Почетак рата против Турске и Кримског каната. Завршио се победом Пољско-литванске државне заједнице 1699. године

Август II Јаки

1670–1733
  • Карловачки мир, према којем је Пољско-литванска државна заједница вратила себи скоро све земље изгубљене према Бучачком миру
  • Северни рат

    Све је изгледније било да ће ослабљена Пољско-литванска државна заједница ускоро припасти Руској империји. Петар I је постигао да државна војска буде смањена и да не сме да премаши 24 хиљаде војника. Истовремено су војске најближих суседних држава биле неколико десетина пута веће.

Станислав Лешћински

1677–1766

Август II Јаки

1670–1733
  • Битка код Полтаве
  • Војници Петра I су разнели експлозивом Саборни храм Свете Софије у Полоцку

Станислав Лешћински

1677–1766

Август III

1696–1763

Станислав II Август Поњатовски

1732–1768
  • Победа Суворова над војском великог литванског хетмана Огинског

    Године 1795. Станислав II Август Поњатовски, краљ Пољске и велики кнез Литваније, под притиском се одрекао престола у корист руске царице Катарине II. Федеративна Пољско-литванска државна заједница и обе земље у њеном саставу — Краљевина Пољска и Велика Кнежевина Литванија — престале су да постоје.

  • Прва подела Пољско-литванске државне заједнице
  • Сејм Пољско-литванске државне заједнице усваја први у Европи Устав
  • Друга подела Пољско-литванске државне заједнице
  • Кошћушков устанак

Губерније у саставу Руске империје

  • Трећа подела Пољско-литванске државне заједнице, као резултат земље савремене Белорусије су у целости ушле у састав Руске империје
  • Рат Руске империје против Наполеона
  • Настанак Филоматског друштва

    Белорусија је постала топовско месо и буферна држава за решавање војних питања. Рат са Наполеоном је Белорусији коштао сваког четвртог становника.

  • Стварање друштва „Војни другови“
  • Новембарски устанак
  • Затварање Универзитета у Виљњи
  • Настава се пребацује на руски језик. Стварање илегалног „Демократског друштва“
  • Укидање Брестовске уније
  • Укинут је Статут ВКЛ-а. За територију која је ушла у састав Руске империје уведен је назив „Северозападни крај“

    Белоруским градовима су одузети стари грбови, и укинуто је Магдебуршко право.

  • Јан Баршчевски је објавио први део збирке „Племић Заваљња, или Белорусија у фантастичним причама“
  • Забрана белоруске латинице (лацинке)
  • Укидање кметства
  • Издавање илегалних новина „Мужичка истина“, првих новина на белоруском језику
  • Устанак Кастусја Калиновског

    Устанак 1863. године је био један од ретких примера у историји 19. века, када се мала група наоружаних људи побунила против огромне империје бранећи своје људско и национално достојанство.

  • Смртна казна над Калиновским у Виљњи. Забрана белоруског језика у образовним установама
  • Винцент Дунин-Марцинкевич је објавио позоришни комад „Пинскаја шљахта“ („Пинско племство“)
  • Почиње објављивање часописа „Гоман“ („Жагор“)

    У условима фактичке забране штампе на белоруском језику до 1905. године, у развоју нове белоруске књижевности су битно место заузимале нецензурисане публикације у другим земљама.

  • Објављена је „Дудка беларускаја“ („Белоруска свирала“) Франтишка Богушевича
  • Створена је прва белоруска политичка странка — „Грамада“
  • Курловско стрељање (извршено по наређењу губернатора Курлова)
  • Објављени су први бројеви новина „Наша доља“ („Наша судбина“) и „Наша њива“
  • Издавање „Кратке историје Белорусије“ Вацлава Ластовског
  • Почетак Првог светског рата
  • Фебруарска револуција: власт осваја Привремена влада
  • Октобарска револуција

    На власт је дошла влада чију већину су чинили Бољшевици.

  • Мински Совјет радничких и војничких депутата је преузео власт. Стварање Војно-револуционарног комитета Западног фронта

Западна област

Карл Ландер

1883–1937
  • Стварање Западне области РСФСР-а
  • Отварање Првог Свебелоруског конгреса

    Привремено уједињење у циљу централизације власти локалних Совјета.

  • Бољшевици су напустили Минск

Белоруска Народна Република

Јан Середа

1879–1943
  • Прва Уставна повеља БНР-a: Извршни одбор Свебелоруског конгреса се прогласио за владу на територији Белорусије

    БНР није добила подршку широких народних маса. Била је створена у врло непогодним условима и постојала је под окупационим режимом који је био против националних тежњи и органа власти проглашене државе.

  • Мировни споразум у Брест-Литовску
  • Друга Уставна повеља БНР-а: Белорусија је проглашена за народну републику
  • Објављивање „Белоруске граматике за школе“ Бранислава Тарашкевича
  • Трећа Уставна повеља БНР-а — проглашење независности

Јазеп Љосик

1883–1940

Совјетска Социјалистичка Република Белорусија

Тишка Гартни

1887–1937
  • 6. Северозападни конгрес РКП(б) је донео резолуцију о проглашењу самосталне Совјетске Републике Белорусије

    Успон национално-ослободилачког покрета у Белорусији, проглашење БНР и делатност њених управних органа су подстакли владу бољшевика да формално призна право белоруског народа на самоопредељење и националну државност.

  • Привремена влада Белорусије је објавила Манифест о стварању ССР Белорусије
  • Искључење Смоленске, Могиљовске и Витепске губерније

Александар Мјасников

1886–1925

Литбел

Винцас Мицкевичус-Капсукас

1879–1928
  • ЦК РКП(б) је донео одлуку о стварању Литбел-а

    Литбел је био створен као буферна држава између РСФСР и Пољске, трајала је неколико месеци.

  • Скоро три четвртине Литбел-а су заузеле пољске трупе
  • Литбел је престао да постоји

Белоруска Совјетска Социјалистичка Република

Јефим Генкин

1896–1938
  • Друго проглашење Белоруске ССР

    У лето 1920. године на источној територији Белорусије успостављена је совјетска власт. 31. јула 1920. године на конгресу представника комунистичке партије Литваније и Белорусије, совјетских и синдикалних организација Минска и Минске губерније усвојена је Декларација о проглашењу независности Совјетске Социјалистичке Републике Белорусије.

  • Стварање Централне Литваније на територијама источне Литваније и западне Белорусије с центром у Вилну

Вилгелм Кнорин

1890–1938
  • Устанак у Слуцку — највећи у 20. веку оружани устанак Белоруса за слободу и независност
  • Ришки мировни споразум
  • Оснивање Белоруског државног универзитета
  • Оснивање Института белоруске културе
  • Територију Централне Литваније је ова територија укључена у састав Пољске

Вацлав Богуцки

1884–1937
  • Предаја Белоруској ССР 15 округа и појединих општина Витепске, Гомељске и Смоленске губерније

Александар Асаткин-Владимирски

1885–1937

Александар Криницки

1894–1937

Вилгелм Кнорин

1890–1938

Јан Гамарник

1894–1937
  • Почетак масовне колективизације

Константин Геј

1896–1939

Николај Гикало

1897–1938

Василиј Шарангович

1897–1938
  • У ово време се пропагира идеја да у Белорусији делује анти-совјетска илегала, национално-фашистичка организација, на челу које су били шефови републике Н.Гикало, А.Червјаков, Н. Голодед. Као резултат тога репресовано је 99 првих секретара рејонских комитета КП(б)Б од 101 рејонског комитета, који су тада постојали на територији Белоруске ССР.

Јаков Јаковљев

1896–1938

Алексеј Волков

1890–1942
  • Више од 100 књижевника, културних и привредних личности је стрељано у Минску

Пантелејмон Пономаренко

1902–1984
  • Почетак Другог светског рата
  • Совјетске трупе су ушле у Западну Белорусију и Западну Украјину
  • Вилњус са провинцијом је припојен Литванији
  • Територија Западне Белорусије је припојена Белоруској ССР
  • Литванској ССР су припојени три рејона Вилњуске и Бјалистоцке области
  • Почетак Великог отаџбинског рата

    За време рата је спаљено и уништено 209 градова и рејонских центара, 9 200 села. Погинуо је сваки трећи становник.

  • Почетак операције „Багратион“
  • Ослобођење Минска
  • Бјалистоцка и део Брестске области су припојени Пољској
  • Завршио се Велики отаџбински рат
  • Белорусија је примљена у састав оснивача Уједињених нација

Николај Гусаров

1905–1985

Николај Патоличев

1908–1989
  • Учлањење у Унеско

    Либерализација за време владавине Хрушчова. Демократизација друштвеног живота, рехабилитовано је више жртава репресија.

Кирил Мазуров

1914–1989

Пјотр Машеров

1918–1980
  • Белорусија је достигла предратни ниво броја становника

Тихон Кисељов

1917–1983

Николај Сљуњков

Рођ. 1929.
  • Средином 1980-тих година је почео процес реформисања политичког система, демократизације друштва, државне изградње; почео је да се формира вишепартијски систем.

  • Чернобиљска катастрофа

Јефрем Соколов

Рођ. 1926.
  • Растеривање масовних демонстрација организованих у знак сећања на жртвe стаљинизма („Дзјади—88“)
  • Стварање Организационог одбора за оснивање Белоруског народног фронта

Анатолиј Малофејев

Рођ. 1933.

Николај Дементјеј

Рођ. 1930.
  • Белоруски језик је проглашен за једини државни језик у републици
  • Усвојена је Декларација о државном суверенитету Белоруске ССР

Република Белорусија

Станислав Шушкевич

Рођ. 1934.
  • Као државни грб и застава су утврђени „Пагоња“ и бело-црвено-бела застава

    Крајем 20. века Белорусија је постала независна суверена држава. Током прошлих деценија Белоруси не само да су сачували и обновили наслеђе предака и историју земље, него су и уложили напоре да се и даље развија.

  • Потписан је Беловешки договор о престанку постојања СССР-а и оснивању Заједнице Независних Држава
  • Уведене су белоруске рубље, зване „зајчики“
  • Курапати, место масовних гробница људи који су били стрељани у НКВД, додати су на листу историјске и културне баштине

Мечислав Гриб

Рођ. 1938.

Александар Лукашенко

Рођ. 1954.
  • Одржани су први председнички избори
  • Одржани су референдуми о државним симболима, језику, интеграцији са Руском Федерацијом и о праву председника да распусти Врховни совјет
  • Референдум о изменама у Уставу
  • Белорусија је добила статус ненуклеарне државе
  • Ступио је на снагу уговор о стварању Савезне државе Белорусије и Русије
  • Референдум о поновном учешћу на председничким изборима једне те исте особе неограничени број пута
  • Белорускиња Светлана Алексијевич је добила Нобелову награду за књижевност

На пројекту су радили

Алексеј
Черенкевич
Идеја и дизајн
Јевгениј
Шпилевскиј
Фронт-енд
Ана
Ширајева
Текстови
Наталија
Матјушевскаја
Превод на српски
Виктор
Јакунин
Менаџмент
Павел
Кедич
Важне препоруке
Погледати још једном?